U mediju fotografije, mnogim umetnicima je teško da vide i dožive ženu kao model, a ne kao predmet požude. Nije nimalo jednostavno da se prikaz nagog ženskog tela predstavi tako da to ne bude pornografija, da sve bude predstavljeno s merom, a, istovremeno – da ne bude šablonski slikano. Akt u fotografiji, kao i u drugim oblastima likovnih i primenjenih umetnosti mora da ima specifičan potpis – i modela i fotografa. Jednostavno, mora da bude prepoznatiljiv.
Provokacija onoga što se smatra konvencionalnim, prikazujući nago žensko telo koje je predmet lepote, ali i sofisticiranog erotskog uživanja, kao i afirmacija ženske samosvesti – bili su fotografski izazovi za beogradskog umetnika Ivana Grlića. Njegove fotografije nose taj svojevrstan potpis, žensko telo, odnosno akt kao likovna forma, nije nepoznanica u radu ovog umetnika, vešto artikulisanog u različitim medijima. Izložba „Flesh for Fantasy 3“ proizašla je iz njegovog dugogodišnjeg istraživanja na temu rušenja različitih stereotipa… tačnije, na ovom projetku Grlić je radio skoro sedam godina, od 2011. do 2017. Estetika je na svim Ivanovim fotografijama primarna, sa snažnim naglaskom na svetlu, sceničnosti i izrežiranoj postavci u prostoru. Autor smešta netipične kompozicije u napuštene industrijske i profane prostore, ali i mediteransko okruženje – tako specifično prikazujući koloritske kontraste, ali i lepotu kontrasta koju doživljavamo posmatrajući žensko telo u devastiranom okruženju. Patinirano, a oživljeno – tako na upečatljiv način, ovom vrstom fotografija, Ivan Grlić briše prostor izmedju javnog i privatnog i budi radoznalost – šta to žensko telo radi u prostoru kome ne pripada.
Ivanove fotografije pune su seksualnog naboja i mogu da se shvate i kao provokacija, jer su uzbudljive, a posmatrač stiče utisak kao da je zatečen na snimanju u kom ne bi trebalo da učestvuje. Žene koje on fotografiše su ogoljene, ali snažne, svesne svoga tela i svoje lepote, slobodne i nesputane, i nisu imaginacija. Premda izložba nosi naziv „Flash for Fantasy 3“, ove žene nisu fantazija, nisu san, već realna bića, izmeštena u scenografiju napuštenih objekata, a u nekim situacijama, u urbanim prostorima, stapaju se sa ambijentom.
Ovom postavkom, kojom je stvoren totalni ambijent u Galeriji „Progres“, Ivan Grlić pokazuje da akt kao fascinacija može da istovremeno bude provokativan, ali da ostane s prave strane dobrog ukusa i lepote.
U Beogradu, januara 2018.
Maja Živanović,
likovni kritičar