|
Ivan Grlić je preneo svoje svoje fantazije u novo okruženje. U svoje narodno nasleđe. Naziv izložbe: „Serbian, bre!“ daje nam smernice tumačenja. Znaci zapadne kulture – dizajnirana čipka, cipele, najlon i golo telo – u patrijarhalnom okruženju kao da su nezamislivi. A mislite da naši dedovi nisu fantazirali?
Žena drži ove krajnosti. Ona nosi crveni karmin kao na reklamama visoke produkcije i beli luk oko struka kao u nekoj šali. Ali, ona je fantazija. Koliko ove žene govore o ovom narodu? Njihove usne su kao zastave. Ili kao mrlje od krvi. Na bojnom polju ili poju poraza. Razmislite o tome. Ivan Stanković, predsednik IAAP U vremenu maksimalne eksploatacije i komercijalizacije erotike, Ivan Grlić majstorskim zapisima objektiva i sebi svojstvenim talentom povukao je tanku, ali vrlo distinktnu liniju kojom pravu erotiku distancira od narečenog kiča i neukusa. Svojim talentom i majstorstvom povezao je erotskom pričom, kao jedinom sveprisutnom i kontinualnom, našu prošlost, sadašnjost i budućnost.
Oko Ivanovog aparata, saželo je i prenelo na fotografije sve kvantne elemente naše srpske, kolektivne – erotske svesti, uramivši je prkosom, suptilnošću i naglašenom lepotom u svoj svojoj kontradiktornosti i kontrastnosti. Poruka ove izložbe je vrlo jasna: dok je nama naših erotskih snova, maštanja, prkosa i divljanja, biće i nas, jer … ovo je Srbija, bre! dr Nikola Čanak |
Radovi umetničkog fotografa Ivana Grlića pokazuju srpsku etnoerotiku i proširuju našu asocijativnost na ovu temu. Moderne devojke ubačene su u ambijent seoskog ognjišta i ovčjeg krzna kao nesumnjivih erotskih simbola. T
Na vešto urađenim fotografijama privlačnih golih devojaka našli su se i drugi falusni etno simboli, kao što su kubure, sablje, ali i korbači, što sve zajedno pobuđuje i obogaćuje erotsku maštu i senzualnost. Lako je napraviti klasičan estetizovan ženski akt. Ali, nije lako biti neobičan u tome. Grlić je svojim fotografijama pokazao da su mogućnosti prikazivanja ženskog tela neograničene. Treba samo imati maštu i biti okupiran seksualnošću. A to je ipak Božji dar, koji se na ovim fotografijama dobrano uočava… prof. dr Jovan Marić Uvek sam se divio tome što nije svejedno ko u ruci drži neumoljivu fotokameru. U objektivu iste kamere nađe se isti motiv, a rezultat zavisi od toga ko stoji iza kamere.
Ovog puta motiv umetničkog fotografa Ivana Grlića je žena, mlada žena. Moram da priznam da mi nije do kraja jasna ta Ivanova mlada žena i kako je on vidi u krugu svoga objektiva i u pravougaoniku svoje fotke. Katkada mi se čini da joj se on divi. A katkada mi se učini da u njegovom pristupu ima nekakve ironije. Ta ironija je, po meni, pre svega uperena ne prema ženi kao takvoj, već prema tradicionalno erotskom shvatanju žene kao objekta. Dakle, žensko biće u očima i u objekivu Ivana Grlića ostaje tajna kao što će za muškarca i možda i za nju samu večno ostati tajna gdegod se našla, kogod je opevao, izvajao, naslikao, fotografisao. Izložba Ivana Grlića je još jedan prilog temi žene kao naše velike tajne. Jovan Ćirilov, teatrolog |